| Luki 11:1-28 |
| 1. I dogodilo se da je molio na nekom mjestu. Kad je prestao, rekao mu je jedan od njegovih učenika: “Gospodine, nauči nas moliti, kao što je i Ivan naučio svoje učenike!” |
| 2. A on im je rekao: “Kad molite, govorite: Oče naš koji jesi u nebu, sveti se ime tvoje! Dođi kraljevstvo tvoje! Budi volja tvoja, kako u nebu, tako i na zemlji. |
| 3. Kruh naš svagdašnji daj nam svaki dan! |
| 4. I oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome tko nam duguje. I ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.” |
| 5. Tada im je rekao: “Tko od vas ima prijatelja te ode k njemu u ponoć i kaže mu: ‘Prijatelju, posudi mi tri kruha, |
| 6. jer je k meni s puta došao moj prijatelj, a nemam što staviti pred njega!’ |
| 7. A onaj koji je bio unutra odgovorio mu je rekavši: ‘Ne uznemiravaj me, vrata su već zatvorena, a moja su dječica sa mnom u postelji. Ne mogu ustati i dati ti!’ |
| 8. Kažem vam, ako i ne ustane dati mu zato što mu je prijatelj, ipak će ustati zbog njegova dosađivanja i dati mu koliko treba. |
| 9. I ja vama kažem: molite, i dat će vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvorit će vam se! |
| 10. Jer svaki koji moli, prima; i koji traži, nalazi, i onome koji kuca, otvorit će se. |
| 11. A ako nekoga od vas, koji je otac, sin zamoli kruha, hoće li mu dati kamen? Ili ako zamoli ribu, hoće li mu umjesto ribe dati zmiju? |
| 12. Ili ako zamoli jaje, hoće li mu dati škorpiona? |
| 13. Ako dakle vi, koji ste zli, znate davati dobre darove djeci svojoj, koliko li će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole?” |
| 14. Onda je istjerao đavla, a taj je bio nijem. I dogodilo se, kad je đavao izašao, da je nijemi progovorio, i narod se divio. |
| 15. Ali su neki od njih rekli: “On po Belzebulu, poglavaru đavola, izgoni đavle.” |
| 16. A drugi su, iskušavajući ga, tražili od njega znak s neba. |
| 17. Ali im je on, znajući njihove namisli, rekao: “Svako kraljevstvo razdijeljeno sâmo protiv sebe, opusti; i kuća razdijeljena protiv kuće, pada. |
| 18. Ako je i Sotona sâm protiv sebe razdijeljen, kako li će opstati njegovo kraljevstvo? Jer vi kažete da ja po Belzebulu izgonim đavle. |
| 19. Ako li ja po Belzebulu izgonim đavle, po kome ih izgone vaši sinovi? Zbog toga će vam oni biti suci. |
| 20. Ali ako ja prstom Božjim izgonim đavle, bez sumnje je k vama došlo kraljevstvo Božje. |
| 21. Dok jaki, naoružan, čuva svoj dvor, njegova su dobra u miru. |
| 22. Ali kad dođe jači od njega, nadvlada ga, otima mu sve njegovo oružje u koje se pouzdavao i plijen njegov razdijeli. |
| 23. Tko nije sa mnom, protiv mene je; i tko sa mnom ne skuplja, rasipa. |
| 24. Kada nečist duh izađe iz čovjeka, luta po pustim mjestima tražeći spokoj, i kad ga ne nađe kaže: ‘Vratit ću se u kuću svoju odakle sam izašao.’ |
| 25. I kad dođe, nađe je pometenu i uređenu. |
| 26. Tada ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, te uđu i nastane se ondje. I posljednje stanje onoga čovjeka bude gore nego prvo.” |
| 27. I dogodilo se, dok je on to govorio, da je neka žena iz mnoštva podigla svoj glas pa mu rekla: “Blažena utroba koja te je nosila i prsa koja si sisao!” |
| 28. A on je rekao: “Još više su blaženi oni koji slušaju riječ Božju i drže je!” |