| Mateju 22:1-22 |
| 1. I Isus im je odgovorio i ponovo progovorio u usporedbama te rekao: |
| 2. “Kraljevstvo nebesko sliči nekom kralju koji je pripremio svadbu svome sinu. |
| 3. I poslao je svoje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, a oni nisu htjeli doći. |
| 4. Ponovo je poslao druge sluge govoreći: ‘Recite uzvanicima: Evo, ručak sam svoj pripremio, poklana su moja goveda i tovljenici i sve je spremno. Dođite na svadbu!’ |
| 5. Ali oni nisu marili te su otišli: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. |
| 6. A ostali su uhvatili sluge njegove, zlostavljali ih i ubili. |
| 7. A kad je taj kralj to čuo, razgnjevio se te poslao svoje vojske, pogubio one ubojice i spalio njihov grad. |
| 8. Tada je rekao svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali uzvanici nisu bili dostojni. |
| 9. Idite stoga na glavne puteve i pozovite na svadbu sve koje nađete. |
| 10. Tako su te sluge izašle na glavne puteve i skupile sve koje su našli, i zle i dobre; i svadba se napunila gostima. |
| 11. A kad je kralj ušao pogledati goste, opazio je ondje čovjeka koji nije odjenuo svadbenu odjeću, |
| 12. pa ga upitao: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo, a nemaš svadbene odjeće?’ A on je zanijemio. |
| 13. Tada je kralj rekao slugama: ‘Svežite mu ruke i noge, odvedite ga i bacite u krajnju tamu; ondje će biti plač i škrgut zubi.’ |
| 14. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.” |
| 15. Zatim su farizeji otišli i održali vijećanje kako bi ga uhvatili u riječi. |
| 16. I poslali su mu svoje učenike s herodovcima govoreći: “Učitelju, mi znamo da si istinit i učiš Božjem putu u istini i ne mariš ni za koga jer ne gledaš na vanjštinu ljudsku. |
| 17. Reci nam, stoga, što ti misliš; je li zakonom dopušteno dati porez Cezaru ili nije?” |
| 18. A Isus je prozreo njihovu opakost i rekao: “Zašto me iskušavate, licemjeri? |
| 19. Pokažite mi porezni novac!” I donijeli su mu dinar. |
| 20. A on ih je upitao: “Čiji je ovo lik i natpis?” |
| 21. Odgovorili su mu: “Cezarov!” Tada im je rekao: “Dajte stoga cezaru što je cezarovo, a Bogu što je Božje.” |
| 22. Kad su čuli te riječi, začudili su se te ga ostavili i otišli. |