Стари завет
Нови завет
Српска Библија (Latin) DK 1865
← 14

Лука 15

16 →
1

I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga čuju.

2

I vikahu na njega fariseji i književnici govoreći: ovaj prima grješnike i jede s njima.

3

A on im kaza priču ovu govoreći:

4

Koji čovjek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

5

I našavši digne je na ramo svoje radujući se,

6

I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

7

Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8

Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijeće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

9

I našavši sazove drugarice i susjede govoreći: radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.

10

Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednoga grješnika koji se kaje.

11

I reče: jedan čovjek imaše dva sina,

12

I reče mlađi od njih ocu: oče! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje.

13

I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

14

A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

15

I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

16

I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17

A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi!

18

Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče! sagriješih nebu i tebi,

19

I već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika.

20

I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga.

21

A sin mu reče: oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj.

22

A otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

23

I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

24

Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25

A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pjevanje i podvikivanje.

26

I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to?

27

A on mu reče: brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio.

28

A on se rasrdi i ne šćadijaše da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.

29

A on odgovarajući reče ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom;

30

A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

31

A on mu reče: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

32

Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen bješe i nađe se.

Serbian Bible (Latin) DK 1865
Public Domain: (Latin) Daničić-Karadžić 1865