3 Јованова 1

1

Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.

2

Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

3

Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.

4

Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.

5

Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,

6

Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

7

Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

8

Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.

9

Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

10

Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.

11

Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.

12

Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.

13

Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

14

Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.