1 Солуњанима 1

1

Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

2

Јер у њој стари добише сведочанство.

3

Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

4

Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

5

Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.

6

А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.

7

Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

8

Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

9

Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.

10

Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.

11

Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

12

Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.

13

У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

14

Јер који тако говоре показују да траже отачанство.

15

И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.

16

Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

17

Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,

18

У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;

19

Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.

20

Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

21

Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.

22

Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

23

Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.

24

Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;

25

И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:

26

Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.

27

Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.

28

Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

29

Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

30

Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

31

Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.

32

И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,

33

Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

34

Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

35

Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

36

А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

37

Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

38

Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

39

И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

40

Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.