Поновљени Закони 18

1

Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство.

2

Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.

3

Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац.

4

Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му.

5

Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека.

6

И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ,

7

Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом.

8

Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих.

9

Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.

10

Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник,

11

Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве.

12

Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе.

13

Држи се сасвим Господа Бога свог.

14

Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.

15

Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

16

По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем.

17

Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше.

18

Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим.

19

А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.

20

Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.

21

Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?

22

Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.