Римљанима 4

1

Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

2

Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

3

Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

4

А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

5

А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

6

Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

7

Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

8

Благо човеку коме Господ не прима греха.

9

Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

10

Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

11

И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

12

И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

13

Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

14

Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

15

Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

16

Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

17

(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

18

Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

19

И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

20

И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

21

И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

22

Зато се и прими њему у правду.

23

Али није писано за њега једног само да му се прими,

24

Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

25

Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.