Римљанима 1

1

Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

2

Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

3

О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

4

А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

5

Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

6

Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

7

Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

8

Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

9

Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

10

Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

11

Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

12

То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

13

Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

14

Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

15

Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

16

Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

17

Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

18

Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

19

Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

20

Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

21

Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

22

Кад се грађаху мудри, полудеше,

23

И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

24

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

25

Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

26

Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

27

Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

28

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

29

Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

30

Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

31

Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

32

А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.