Дела Aпостолска 8

1

Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.

2

А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.

3

А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

4

А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.

5

А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.

6

А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:

7

Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.

8

И би велика радост у граду оном.

9

А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;

10

На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.

11

А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

12

Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.

13

Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

14

А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

15

Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;

16

Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.

17

Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.

18

А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце

19

Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.

20

А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.

21

Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.

22

Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.

23

Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.

24

А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.

25

Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.

26

А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.

27

И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,

28

Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.

29

А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.

30

А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?

31

А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.

32

А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.

33

У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.

34

Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?

35

А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.

36

Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?

37

А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.

38

И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

39

А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.

40

А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.