Дела Aпостолска 4

1

А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

2

И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

3

И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.

4

А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

5

А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,

6

А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;

7

И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

8

Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!

9

Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:

10

Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.

11

Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;

12

Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.

13

А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.

14

А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

15

Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог

16

Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

17

Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.

18

И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

19

Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

20

Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.

21

А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.

22

Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.

23

А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.

24

А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

25

Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?

26

Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.

27

Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,

28

Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.

29

И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;

30

И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.

31

И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.

32

А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

33

И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:

34

Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,

35

И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

36

А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,

37

Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.