Дела Aпостолска 3

1

А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.

2

И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;

3

Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.

4

А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.

5

А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.

6

А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.

7

И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.

8

И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.

9

И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.

10

А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.

11

А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.

12

А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?

13

Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.

14

А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;

15

А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.

16

И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.

17

И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.

18

А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.

19

Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,

20

И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,

21

Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.

22

Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.

23

И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.

24

А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

25

Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.

26

Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.