Дела Aпостолска 17

1

Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.

2

И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

3

Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.

4

И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.

5

Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

6

А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,

7

Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.

8

И смутише народ и старешине градске који ово чуше.

9

Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

10

А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.

11

Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

12

Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.

13

А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

14

А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.

15

А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

16

А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

17

И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

18

А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.

19

Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?

20

Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

21

А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.

22

А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;

23

Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.

24

Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,

25

Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.

26

И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

27

Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;

28

Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

29

Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.

30

Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;

31

Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.

32

А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.

33

Тако Павле отиде између њих.

34

А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.