Дела Aпостолска 10

1

А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.

2

Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;

3

Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!

4

А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

5

И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:

6

Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

7

И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,

8

И казавши им све посла их у Јопу.

9

А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.

10

И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

11

И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

12

У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.

13

И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.

14

А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.

15

И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.

16

И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

17

А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

18

И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?

19

А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;

20

Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

21

А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

22

А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.

23

Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.

24

И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

25

А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

26

И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.

27

И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

28

И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;

29

Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

30

И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,

31

И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

32

Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

33

Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.

34

А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

35

Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.

36

Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.

37

Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:

38

Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.

39

И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.

40

Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,

41

Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.

42

И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.

43

За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.

44

А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.

45

И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.

46

Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

47

Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?

48

И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.