Јован 6

1

Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

2

И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

3

А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

4

А беше близу пасха, празник јеврејски.

5

Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

6

А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

7

Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

8

Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

9

Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

10

А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

11

А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

12

И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

13

И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

14

А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

15

А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

16

А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

17

И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

18

А море се подизаше од великог ветра.

19

Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

20

А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

21

Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

22

Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

23

А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

24

Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

25

И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

26

Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

27

Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

28

А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

29

Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

30

А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

31

Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

32

Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

33

Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

34

Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

35

А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

36

Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

37

Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

38

Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

39

А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

40

А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

41

Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

42

И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

43

Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

44

Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

45

У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

46

Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

47

Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

48

Ја сам Хлеб живота.

49

Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

50

Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

51

Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

52

А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

53

А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

54

Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

55

Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

56

Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

57

Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

58

Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

59

Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

60

Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

61

А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62

А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

63

Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

64

Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

65

И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

66

Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

67

А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

68

Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

69

И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

70

Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

71

А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.