Јован 13

1

А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.

2

И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,

3

Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

4

Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

5

Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.

6

Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?

7

Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.

8

Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.

9

Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.

10

Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

11

Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.

12

А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?

13

Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

14

Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.

15

Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

16

Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.

17

Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

18

Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.

19

Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.

20

Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.

21

Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.

22

Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

23

А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.

24

Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

25

А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?

26

Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.

27

И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.

28

А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.

29

А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.

30

А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.

31

Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.

32

Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.

33

Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

34

Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

35

По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.

36

Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.

37

Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.

38

Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.