Јован 11

1

Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

2

(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

3

Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

4

А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

5

А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

6

А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

7

А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

8

Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

9

Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

10

А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

11

Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

12

Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

13

А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

14

Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

15

И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

16

Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

17

А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

18

(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

19

И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

20

Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

21

Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

22

А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

23

Исус јој рече: Брат ће твој устати.

24

Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

25

А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

26

И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

27

Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

28

И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

29

А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

30

Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

31

А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

32

А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

33

Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

34

И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

35

Ударише сузе Исусу.

36

Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

37

А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

38

А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

39

Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

40

Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

41

Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

42

А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

43

И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

44

И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

45

Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

46

А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

47

Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

48

Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

49

А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

50

И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

51

А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

52

И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

53

Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

54

А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

55

А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

56

Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

57

А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.