Лука 5

1

Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

2

И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

3

И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

4

А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5

И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

6

И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

7

И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

8

А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

9

Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

10

А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

11

И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

12

И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

13

И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14

И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

15

Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

16

А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17

И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

18

И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

19

И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

20

И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

21

И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

22

А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

23

Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

24

Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25

И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26

И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

27

И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

28

И оставивши све, устаде и пође за Њим.

29

И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

30

И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

31

И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

32

Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

33

А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34

А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

35

Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36

Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

37

И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

38

Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

39

И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.