Лука 23

1

И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

2

И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3

А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

4

А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

5

А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6

А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

7

И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

8

А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

9

И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

10

А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

11

А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

12

И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

13

А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

14

Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

15

А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16

Дакле, да га избијем па да пустим.

17

А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

18

Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

19

Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20

А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

21

А они викаху говорећи: Распни га, распни.

22

А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

23

А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

24

И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

25

И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

26

И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27

А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

28

А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29

Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

31

Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

32

Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

33

И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

34

А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

35

И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

36

А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

37

И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

38

А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

39

А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

40

А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41

И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

42

И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

43

И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

44

А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

45

И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

46

И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47

А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

48

И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49

А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

50

И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

51

(Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

52

Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

53

И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

54

И дан беше петак, и субота освиташе.

55

А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

56

Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.