Лука 19

1

И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

2

И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

3

И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

4

И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

5

И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6

И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

7

И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

8

А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

9

А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

10

Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

11

А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

12

Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

13

Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

14

И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

15

И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16

Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

17

И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

18

И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

19

А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20

И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21

Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

22

А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

23

Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24

И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25

И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

26

А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

27

А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

28

И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

29

И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

30

Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

31

И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

32

А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33

А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

34

А они рекоше: Оно Господу треба.

35

И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

36

А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

37

А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

38

Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

39

И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

40

И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

41

И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

42

Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

43

Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

44

И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

45

И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

46

Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

47

И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

48

И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.