Лука 18

1

Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

2

Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3

А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

4

И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5

Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

6

Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

7

А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

8

Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

9

А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

10

Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

11

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

12

Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

13

А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

14

Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

15

Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

16

А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

17

И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

18

И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

19

А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

20

Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

21

А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22

А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23

А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

24

А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

25

Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

26

А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27

А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

28

А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

29

А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

30

Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

31

Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

32

Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

33

И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

34

И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

35

А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

36

А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

37

И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

39

И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

40

И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

41

Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

42

А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

43

И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.