Лука 1

1

Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

2

Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

3

Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

4

Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

5

У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

6

А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

7

И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

8

И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

9

Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

10

И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

11

А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

12

И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

13

А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

14

И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

15

Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

16

И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

17

И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18

И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

19

И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

20

И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

21

И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

22

А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

23

И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24

А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

25

Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

26

А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

27

К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

28

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

29

А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

30

И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

31

И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

32

Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

33

И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

34

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35

И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

36

И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

37

Јер у Бога све је могуће што каже.

38

А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

39

А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

40

И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

41

И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

42

И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

43

И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

44

Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

45

И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

46

И рече Марија: Велича душа моја Господа;

47

И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

48

Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49

Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

50

И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

51

Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

52

Збаци силне с престола, и подиже понижене.

53

Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54

Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

55

Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

56

Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

57

А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

58

И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59

И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

60

И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

61

И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

62

И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

63

И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64

И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

65

И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

66

И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

67

И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

68

Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

69

И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

70

Као што говори устима светих пророка својих од века

71

Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

72

Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

73

Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

74

Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

75

И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

76

И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

77

Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

78

По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

79

Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

80

А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.