Марко 9

1

И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

2

И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

3

И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

4

И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

5

И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

6

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

7

И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

8

И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

9

А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

10

И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

11

И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

12

А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

13

Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

14

И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

15

И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

16

И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

17

И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

18

И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

19

А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

20

И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

21

И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

22

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

23

А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

24

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

25

А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

26

И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

27

А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

28

И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

29

И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

30

И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

31

Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

32

А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

33

И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

34

А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

35

И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

36

И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

37

Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

38

Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

39

А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

40

Јер ко није против вас с вама је.

41

Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

42

А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

43

И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

44

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

45

И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

46

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

47

Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

48

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

49

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

50

Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.