Марко 7

1

И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

2

И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

3

Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

4

И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

5

А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

6

А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7

Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

8

Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

9

И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

10

Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

11

А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

12

И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

13

Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14

И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

15

Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

16

Ако ко има уши да чује нека чује.

17

И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

18

И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

19

Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

20

Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

21

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

22

Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

23

Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

24

И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

25

Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

26

А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

27

А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

28

А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

29

И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

30

И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

31

И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

32

И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

33

И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

34

И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

35

И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

36

И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

37

И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.