Марко 3

1

И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

2

И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

3

И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

4

И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

5

И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

6

И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

7

А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

8

И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

9

И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

10

Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

11

И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

12

И много им прећаше да Га не прокажу.

13

И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

14

И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

15

И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16

Првог Симона, и надеде му име Петар;

17

И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

18

И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

19

И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

20

И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

21

И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22

А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

23

И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

24

И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

25

И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

26

И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

27

Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

28

Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

29

А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

30

Јер говораху: У њему је нечисти дух.

31

И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

32

И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

33

И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

34

И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

35

Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.