Марко 14

1

Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

2

Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

3

И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

4

А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

5

Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

6

А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

7

Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8

Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

9

Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

10

И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

11

А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

12

И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

13

И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14

И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

15

И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

16

И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17

И кад би увече, дође са дванаесторицом.

18

И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

19

А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

20

А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

21

Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

22

И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

23

И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

24

И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.

25

Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.

26

И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.

27

И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.

28

Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.

29

А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.

30

И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

31

А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.

32

И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.

33

И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

35

И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.

36

И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.

37

И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?

38

Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.

39

И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.

40

И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.

41

И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.

42

Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

43

И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.

44

И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.

45

И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.

46

А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.

47

А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

48

И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

49

А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

50

И оставивши Га, ученици сви побегоше.

51

И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.

52

А он оставивши платно го побеже од њих.

53

И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.

54

И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.

55

А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;

56

Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.

57

И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:

58

Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

59

И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.

60

И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

61

А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

62

А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.

63

А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?

64

Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

65

И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.

66

И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,

67

И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

68

А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.

69

И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.

70

А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.

71

А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.

72

И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.