Марко 11

1

И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих

2

И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

3

И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

4

А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

5

И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

6

А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

7

И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

8

А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

9

А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

10

Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

11

И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

12

И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

13

И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

14

И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

15

И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

16

И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

17

И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

18

И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

19

И кад би увече изађе напоље из града.

20

И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

21

И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

22

И одговарајући Исус рече им:

23

Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.

24

Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.

25

И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.

26

Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.

27

И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,

28

И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

29

А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

30

Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.

31

И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

32

Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.

33

И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.