Марко 10

1

И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

2

И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

3

А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

4

А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5

И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

6

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

7

Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

8

И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

9

А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10

И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

11

И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

12

И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

13

И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

14

А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

15

Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

16

И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

17

И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

18

А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

19

Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

20

А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

21

А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

22

А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

23

И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

24

А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

25

Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

26

А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

27

А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

28

А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

29

А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

30

А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

31

Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

32

А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

33

Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

34

И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

35

И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

36

А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

37

А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

38

А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

39

А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

40

Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

41

И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

42

А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

43

Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

44

И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

45

Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

46

И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

47

И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

48

И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

49

И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50

А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

51

И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

52

А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.