Матеја 27

1

А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

2

И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

3

Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

4

Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

5

И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

6

А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7

Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

8

Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

9

Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

10

И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11

А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

12

И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

13

Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

14

И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

15

А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

16

А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

17

И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

18

Јер знаше да су Га из зависти предали.

19

А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

20

А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

21

А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22

Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

23

Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

24

А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

25

И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

26

Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27

Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

28

И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

29

И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

30

И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

31

И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

32

И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

33

И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

34

Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

35

А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

36

И сеђаху онде те Га чуваху.

37

И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

38

Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

39

А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

40

И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

41

А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

42

Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

43

Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

44

Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

45

А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

46

А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

47

А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

48

И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

49

А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

50

А Исус опет повика гласно и испусти душу.

51

И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

52

И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

53

И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

54

А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

55

И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

56

Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

57

А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

58

Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

59

И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

60

И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

61

А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

62

Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

63

И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

64

Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

65

Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

66

А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.