Матеја 22

1

И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

2

Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

3

И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

4

Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5

А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

6

А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

7

А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

8

Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

9

Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10

И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

11

Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

12

И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

13

Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

14

Јер су многи звани, али је мало избраних.

15

Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

16

И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

17

Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18

Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

19

Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

20

И рече им: Чији је образ овај и натпис?

21

И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

22

И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

23

Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

24

Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

25

У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

26

А тако и други, и трећи, све до седмог.

27

А после свих умре и жена.

28

О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

29

А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

30

Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

31

А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

32

Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

33

И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

34

А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35

И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

36

Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

37

А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

38

Ово је прва и највећа заповест.

39

А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

40

О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

41

А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

42

Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

43

Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

44

Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

45

Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

46

И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.