Матеја 20

1

Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2

И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3

И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

4

И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

5

И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

6

И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

7

Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

8

А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

9

И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

10

А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

11

И примивши викаху на господара.

12

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

13

А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

14

Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

15

Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

16

Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

17

И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

18

Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

19

И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20

Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

21

А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

22

А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

23

И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

24

И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

25

А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

26

Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

27

И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

28

Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

29

И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

30

И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

31

А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

32

И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

33

Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

34

И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.