Матеја 18

1

У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

2

И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

3

И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

4

Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

5

И који прими такво дете у име моје, мене прима.

6

А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

7

Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

8

Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

9

И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10

Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

11

Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

12

Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

13

И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

14

Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

15

Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

16

Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

17

Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

18

Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

19

Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

20

Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

21

Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

22

Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

23

Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

24

И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

25

И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

26

Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

27

А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

28

А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

29

Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

30

А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

31

Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

32

Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

33

Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

34

И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

35

Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.