Матеја 15

1

Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2

Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

3

А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

4

Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

5

А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

6

Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

7

Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8

Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

9

Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

10

И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

11

Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

12

Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

13

А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

14

Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15

А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

16

А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

17

Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

18

А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

19

Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

20

И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

21

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

22

И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

23

А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

24

А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

25

А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

26

А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

27

А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

28

Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

29

И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

30

И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

31

Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

32

А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

33

И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

34

И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

35

И заповеди народу да поседају по земљи.

36

И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

37

И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

38

А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

39

И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.