Бројеви 30

1

И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

2

Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.

3

А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,

4

И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

5

Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.

6

Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,

7

А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

8

Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

9

А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

10

Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,

11

И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.

12

Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.

13

Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.

14

Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

15

Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.

16

Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.