Бројеви 16

1

А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,

2

И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.

3

И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?

4

Кад то чу Мојсије, паде ничице.

5

Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.

6

Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.

7

И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!

8

И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!

9

Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?

10

Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

11

Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?

12

И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.

13

Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?

14

Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.

15

Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.

16

Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.

17

И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.

18

И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.

19

А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.

20

И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

21

Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.

22

А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?

23

Опет рече Господ Мојсију говорећи:

24

Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.

25

И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.

26

И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.

27

И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.

28

Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:

29

Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;

30

Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.

31

А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,

32

И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.

33

И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.

34

А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.

35

И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.

36

Тада рече Господ Мојсију говорећи:

37

Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;

38

Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.

39

И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару

40

За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.

41

А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.

42

А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.

43

И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.

44

И рече Господ Мојсију говорећи:

45

Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.

46

И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.

47

И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.

48

И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.

49

А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.

50

И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.