Захарија 2

1

Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко.

2

И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.

3

И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет.

4

И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.

5

И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.

6

Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ.

7

Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се.

8

Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог.

9

Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.

10

Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.

11

И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.

12

И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.

13

Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.