Авакум 2

1

На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

2

И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.

3

Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.

4

Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.

5

А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

6

Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.

7

Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

8

Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

9

Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

10

Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.

11

Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.

12

Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.

13

Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

14

Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

15

Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

16

Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

17

Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

18

Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?

19

Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

20

А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!