Михеј 7

1

Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја.

2

Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.

3

Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

4

Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести.

5

Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

6

Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.

7

Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој.

8

Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело.

9

Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову.

10

Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

11

У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко;

12

У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе.

13

А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових.

14

Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време.

15

Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса.

16

Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити.

17

Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати.

18

Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост.

19

Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове.

20

Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.