Амос 5

1

Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

2

Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

3

Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.

4

Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.

5

А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

6

Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

7

Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.

8

Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.

9

Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

10

Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.

11

Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.

12

Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

13

Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

14

Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

15

Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

16

Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.

17

И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

18

Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.

19

Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

20

Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

21

Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

22

Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

23

Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.

24

Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

25

Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

26

Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.

27

Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.