Левитска 25

1

Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:

2

Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.

3

Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.

4

А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.

5

Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

6

Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.

7

И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.

8

И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.

9

Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.

10

И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.

11

Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.

12

Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.

13

Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.

14

И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.

15

Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.

16

Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.

17

Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.

18

Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.

19

И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.

20

И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?

21

Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.

22

И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.

23

Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.

24

Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

25

Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.

26

Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,

27

Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.

28

Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.

29

Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.

30

А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.

31

А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.

32

А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.

33

Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.

34

Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.

35

Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.

36

Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.

37

Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.

38

Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.

39

И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;

40

Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.

41

А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.

42

Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.

43

Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.

44

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

45

И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.

46

Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.

47

Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,

48

Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;

49

Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.

50

Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.

51

Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.

52

Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.

53

Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.

54

Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.

55

Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.