Јоил 1

1

Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

2

Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

3

Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

4

Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

5

Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

6

Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

7

Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

8

Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

9

Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

10

Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

11

Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

12

Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

13

Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

14

Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

15

Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

16

Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

17

Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

18

Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

19

К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

20

И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.