Осија 13

1

Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.

2

И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.

3

Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.

4

А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.

5

Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

6

Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

7

Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

8

Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.

9

Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

10

Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?

11

Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.

12

Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.

13

Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

14

Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.

15

Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.

16

Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.