Језекиљ 11

1

Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне.

2

И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду,

3

Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.

4

Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји.

5

И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег.

6

Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених.

7

Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.

8

Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.

9

И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.

10

Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.

11

Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.

12

И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас.

13

А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев?

14

А глас Господњи дође ми говорећи:

15

Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство.

16

Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.

17

Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву.

18

И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене.

19

И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,

20

Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.

21

А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.

22

Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима.

23

И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.

24

А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене.

25

И казах робљу све речи Господње што ми показа.