Плач Јеремијин 5

1

Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

2

Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

3

Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

4

Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5

На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

6

Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

7

Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

8

Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

9

Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

10

Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

11

Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

12

Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

13

Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

14

Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

15

Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

16

Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

17

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

18

Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

19

Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

20

Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

21

Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

22

Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?