Јеремија 6

1

Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.

2

Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.

3

К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место.

4

Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.

5

Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене.

6

Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

7

Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

8

Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи.

9

Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

10

Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.

11

За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.

12

И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

13

Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

14

И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.

15

Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

16

Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.

17

И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо.

18

Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.

19

Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.

20

Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

21

Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.

22

Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

23

Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.

24

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

25

Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

26

Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

27

Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

28

Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.

29

Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

30

Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.