Исаија 62

1

Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.

2

Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.

3

И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.

4

Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.

5

Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.

6

На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати.

7

И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.

8

Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио;

9

Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје.

10

Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.

11

Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим.

12

И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.