Исаија 38

1

У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.

2

А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,

3

И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.

4

Тада дође реч Господња Исаији говорећи:

5

Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.

6

И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.

7

И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.

8

Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.

9

Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:

10

Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.

11

Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.

12

Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.

13

Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.

14

Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.

15

Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.

16

Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.

17

Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.

18

Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.

19

Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.

20

Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.

21

А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.

22

И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?