Библе Селецтион

Стари завет

	Нови завет

Српска Библија (Cyrillic) DK 1865

‹

Исаија 16

›

1
Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске.
2
Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.
3
Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце.
4
Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге.
5
И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду.
6
Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.
7
Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени.
8
И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.
9
Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде.
10
И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама.
11
Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.
12
И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.
13
Ово је реч што рече Господ за Моава давно.
14
А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.
Serbian Bible (Cyrillic) DK 1865
Public Domain: (Cyrillic) Daničić-Karadžić 1865

Исаија 16

Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске.

Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.

Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце.

Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге.

И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду.

Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.

Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени.

Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде.

И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама.

Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.

И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.

Ово је реч што рече Господ за Моава давно.

А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.