Исаија 14

1

Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.

2

Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.

3

И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,

4

Тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?

5

Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,

6

Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.

7

Сва земља почива и мирна је; певају гласно.

8

Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.

9

Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.

10

Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?

11

Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.

12

Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?

13

А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;

14

Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.

15

А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.

16

Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,

17

Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?

18

Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.

19

А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.

20

Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

21

Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.

22

Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.

23

И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.

24

Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.

25

Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.

26

То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.

27

Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?

28

Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:

29

Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.

30

И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.

31

Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.

32

И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.