Пјесма Пјесмама 2

1

Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

2

Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

3

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

4

Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

5

Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

6

Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7

Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8

Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9

Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10

Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14

Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15

Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16

Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17

Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.