Проповједник 6

1

Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:

2

Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

3

Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

4

Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

5

Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.

6

И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?

7

Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

8

Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?

9

Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.

10

Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.

11

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

12

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?